Futoški kupus je autohtona sortna populacija gena nastala i održala se do danas na
prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova, prirodnom selekcijom i drevnim znanjem
ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskih
uslova ovog podneblja.
Izuzetno povoljni mikro klimatski uslovi, znanje i umeće ljudi sa ovog
prostora,doprineli su da Futoški kupus ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.
Pripada beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama i svojstvima.
Dvogodišnja je biljnlj vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i
kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje.
Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa
žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su
njegove glavne fizičke ili vizuelne osobine.
Bogatstvo koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih vrsta kupusa.
Sadrži više prirodnog šećera od drugih vrsta, nenadmašan je u brzini kišeljenja, ne
zahteva visoku koncentraciju soli prilikom fermentacije, rastresit ili sabijen
lakši je od drugih vrsta, nežnog, tankog i elastičnog lista pogodnog za konzumiranje.
Bogat vitaminima, mineralima i drugim supstancama, posebnih i specifičnih
senzornih karakteristika, poznat je po svoji LEKOVITIM svojstvima od davnina.
Svoju reputaciju i ugled na tržištu i u upotrebi stekao je zahvaljujući domaćicama,
kulinarima i konzumentima zbog svog neospornog kvaliteta.

Predsednik udruženja Miroljub Janković